Danijela Ružičić | Blog – ekonomske teme

Ekonomska politika, analize, mišljenja i stavovi

Analiza bruto domaćeg proizvoda Srbije – istine i zablude (drugi deo)

Prvi deo teksta u kojem se govori o “procvatu srpske ekonomije” i analizi realnog bruto domaćeg proizvoda, možete pročitati na sledećem linku. U drugom, tačnije ovom delu, govorićemo o nekim zabludama BDP-a, ali akcenat je stavljen na analizu BDP per capita (po glavi stanovnika) Srbije u odnosu na celu Evropu.

Za današnje bogate ekonomije, u kojima dominiraju usluge i koje su sve više usmerene na njihov kvalitet a ne na proizvodnju problem BDP-a se podiže na viši nivo. Nije ni čudo da su statistike o BDP-u još uvek podložne stalnoj i značajnoj reviziji. Problem nije samo u tome što je teško napraviti ove proračune. BDP je način na koji se rangiraju zemlje i na taj način danas ocenjujemo njihove performanse.

Stopa rasta BDP-a može da nam određuje koliko zemlja može pozajmiti i po kojoj stopi. Ali BDP je pokazatelj čija će upotreba u budućnosti polako početi da se smanjuje. Bez obzira na to kako je taj koncept bio genijalan, mera koja je izmišljena u doba proizvodnje kao sredstvo borbe protiv depresije, postaje sve manje sposobna da prenese razumne signale o složenim modernim ekonomijama.

BDP je bruto broj i mera je koja tretira svaku proizvodnju pojednako.

Je li to sve u redu sa BDP-om? Ne. U kratkom članku kao što je ovaj, nema dovoljno vremena za sve. Ali evo nekoliko tačaka, BDP je nastao u doba proizvodnje. Ipak, u razvijenim ekonomijama kao što je SAD, do 80% proizvodnje je u uslužnoj industriji. BDP ne čini usluge – barem se ne mogu sve obračunati. Ako se hrana ili usluga poboljša u lokalnom restoranu, to neće uticati na BDP. Isto tako, ako se poboljša bezbednosti avio kompanija. U stvari, sa apekta BDP-a, bilo bi bolje da doše do avionske nesreće – tako da se može proizvesti novi avion koji će ući u obračun BDP-a.

Iz perspektive BDP-a, veće je uvek bolje. U stvarnom svetu to nije uvek tako. Kada je finansijski sektor postao veći i veći, završio je u finansijskoj krizi. Kada američka zdravstvena služba postane veća i veća, to znači da su troškovi izvan kontrole. Generalno, BDP meri samo gotovinske transakcije. U Evropi to uključuje heroin i prostituciju. Međutim, volonterski rad, kućni poslovi ili briga o rođaku ne znače ništa.

Gde je Srbija u celoj ovoj priči oko obračuna BDP-a?

Srbija je ovde potpuno nebitna. U poslednjih 7 godina u pitanju je igra sa brojkama. BDP je, nažalost, iskrivio sve prioritete. Kada govorimo o našoj zemlji, moramo znati da se na kraju godine od famoznog sprskog BPD-a veliki deo iznese van zemlje, jer su vlasnici iole dobrog i probitabilnog, stranci. Srbiji bi trebao rast od 10% godišnje i to nekoliko godina zaradeom da bi se osetio boljitak.

BDP po glavi stanovnika (per capita).

Pokazatelji o međugodišnjem rastu BDP-a vrlo malo govore o veličini ekonomije i njenom relativnom zaostajanju u odnosu na druge ekonomije. Za tu perspektivu je neophodnu uporediti apsolutne veličine (nivoe BDP-a), koje odslikavaju različite nivo razvijenosti. Tek nakon toga možemo imati realnu ocenu o potrebnim i ostvarenim stopama rasta. Iskoristimo BDP po glavi stanovnika izražen u konstantnim vrednostima.

BDP po glavi stanovnika predstavlja bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika (po osobi). Ona je izvedena iz direktne podele ukupnog BDP-a i ukupnog broja stanovnika. BDP po glavi stanovnika obično se izražava u lokalnoj tekućoj valuti, lokalnoj konstantnoj valuti ili standardnoj jedinici valute na međunarodnim tržištima, kao što je američki dolar (USD).

BDP po glavi stanovnika je važan pokazatelj ekonomskih performansi i korisna jedinica za poređenje prosečnog životnog standarda i ekonomskog blagostanja.

U sledećoj tabeli, možemo pogledati poslednje podatke objavljene u bazi podataka Međunarodnog monetarnog fonda. Tabela je struktuirana tako da prikazuje zemlje u Evropi koje imaju najveći BPD po glavi stanovnika, odnosno najbolje rangirane u 2017. i 2016 godini. Na prvom mestu je Luksemburg, druga je Norveška, na trećem mestu Švajcarska, dok se Srbija nalazi među poslednjim zemljama u Evropi, jako prikovana za evropsko tlo, gde su pored Srbije, još i Bosna i Hercegovina, Makedonija, Albanija, Kosovo.

Prema ovom bitnom pokazatelju, Srbija zauzima 7. mesto, ali otpozadi i nalazi se među najsiromašnim zemljama.

Napomena 1. Klikom na svaku zemlju, link će vas direktno odvesti do detaljnijih podataka o ekonomiji te zemlje.

Napomena 2. Podaci za 2018. godinu nisu još uvek javno objavljeni i dostupni.

Tabela: Prikaz BDP per capita (po glavi stanovnika)

Zemlja 2017 2016 Valuta
Luxembourg 107865 108601 USD
Norway 91218 90317 USD
Switzerland 76667 76683 USD
Ireland 74433 69892 USD
Denmark 61582 60670 USD
Sweden 56935 56473 USD
Netherlands 53597 52268 USD
Iceland 49910 48995 USD
Austria 49129 48078 USD
Finland 47057 45983 USD
Germany 46747 45923 USD
Belgium 46078 45458 USD
Andorra 43942 42959 USD
France 42567 41969 USD
United Kingdom 42514 42040 USD
Euro Area 40088 39259 USD
European Union 36593 35810 USD
Italy 34877 34318 USD
Spain 32405 31506 USD
Cyprus 29432 28549 USD
Malta 27145 26064 USD
Slovenia 25662 24460 USD
Portugal 23116 22444 USD
Greece 23027 22688 USD
Czech Republic 22779 21894 USD
Slovakia 19897 19275 USD
Estonia 18977 18095 USD
Lithuania 16793 15946 USD
Poland 15751 15068 USD
Hungary 15647 14997 USD
Latvia 15553 14734 USD
Croatia 15219 14636 USD
Turkey 14933 14117 USD
Russia 11441 11280 USD
Romania 10932 10162 USD
Bulgaria 8311 7968 USD
Montenegro 7812 7493 USD
Belarus 6375 6229 USD
Serbia 5992 5852 USD
Bosnia and Herzegovina 5561 5306 USD
Macedonia 5245 5249 USD
Albania 4868 4684 USD
Kosovo 4068 3925 USD
Ukraine 2991 2906 USD
Moldova 2165 2071 USD

BDP je, ponoviću opet, iskrivio sve prioritete. U siromašnoj Srbiji, neformalni sektor je praktično nevidljiv za BDP. Ipak, u većem delu sveta, neformalna ekonomija se najviše računa. Ali mi se svakog dana sve više udaljavamo od većeg dela sveta, tonemo u bezdan. Putuj Srbijo i baci brigu na veselje. Ako kuća gori, daj da se barem malo svi ogrejemo.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

error: Zabranjeno kopiranje!