Danijela Ružičić | Blog – ekonomske teme

Ekonomska politika, analize, mišljenja i stavovi

Analiza bruto domaćeg proizvoda Srbije – istine i zablude (prvi deo)

Kako zapravo stoji Srbija u brojkama, a konkretno, bruto društvenog proizvoda (BDP)?

Kada slušamo političke govore o procvatu srpske ekonomije, rastu BDP-a, neinformisani prosečan građanin koji nije ekonomista, mogao bi pomisliti da će Srbija postati najprosperitetnija država na svetu. Nažalost, istina je potpuno drugačija i poražavajuća za sadašnjost, tako da Srbija neće uskoro ugledati bolju budućnost (osim u političkim govorima).

Odgovor je da stojimo jako loše, ako se poredimo sa čitavim regionom. Nijednu od zemalja regiona neće spasiti rast od dva, tri, posto i u ovim zemljama neće biti mnogo promena godinama unapred. Da ne pominjemo poređenja sa razvijenim zemljama Evrope, jer nisu moguća.
Realan rast srpskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2017. godini iznosio je 1,9% i on ne pokazuje nikakav prosperitet. (izvor: baza podataka Svetske banke, dostupno na ovom linku)

Međutim, pokazatelji o međugodišnjem rastu ne govore mnogo o veličini ekonomije i njenom relativnom zaostajanju u odnosu na druge ekonomije. Za tu perspektivu je neophodnu uporediti apsolutne veličine (nivoe BDP-a), koje odslikavaju različite nivoe razvijenosti i upitati se da li postoji proces konvergencije.

U regionu samo je makedonska privreda u potpunosti stagnirala, a šire u većim problemima bili su samo pogođena ratom Ukrajina i već deceniju u krizi – Grčka.

Realne stope rasta u BDP (u %) 2016 2017 2018
Albania 3.4 3.8 4
Bosnia and Herzegovina 3.2 3 3.2
Croatia 3.5 2.8 2.8
Czech Republic 2.5 4.3 3.1
FYR Macedonia 2.9 0 1.6
Hungary 2.2 4 4
Kosovo 4.1 3.7 4
Montenegro 2.9 4.3 3.7
Romania 4.8 6.9 4
Serbia 2.8 1.9 3.5
Slovenia 3.1 5 4.5

U prošloj godini, prema dostupnim podacima Međunarodnog monetarnog fonda (dostupni podaci na ovom linku)

Ako posmatramo tabelu, najveću stopu rasta ostvarila je Slovenija 4,5 odsto, Rumunija – 4 odsto, zatim Mađarska 4 odsto, Kosovo i Albanija takođe 4%, dok je Bosna i Hercegovina ostvarila rast od 3,2. Čak je i Hrvatska, koja se godinama nalazila u recesiji, u 2017.godini ostavila veći rast od Srbije.

Da bi zemlje na ovakvom stupnju ekonomskog razvoja mogle realno osetiti bilo kakav rast, trebao bi biti veći od 5 posto.

Kod pomenute stope rasta Hrvatske u 2017. godini, moramo imati u vidu da i ove brojke nisu uporedive. Ukratko, Srbija, koja ima gotovo dvostruko više stanovnika nego Hrvatska, ima više od 10 milijardi manji BDP od Hrvatske, dakle, Hrvatska je dvostruko bogatija, po BDP-u nego Srbija. Ovde se radi o BDP-u per capita odnosno po glavi stanovnika (biće objašnjeno u posebnom tekstu).

Dakle, ne samo prošle, nego i u celom petogodišnjem periodu, Srbija debelo zaostaje za zemljama regiona. U 2018. godini u Jugoistočnoj Evropi, odnosno među šest zemalja regiona Zapadnog Balkana, najveći rast su imale Crna Gora 3,7 odsto i Albanija 4 odsto, pored Kosova i Metohije koje je takođe imalo rast od 4 odsto. Privrede koje su bile predmet analize pored Srbije, jesu manje, ali i nerazvijenije, ali i ostvaruju više stopa rasta. To znači da rast BDP-a nije u potunosti merilo rasta jedne privrede i treba ga uzeti sa velikom rezervom.

U jednom od narednih tekstova, objasnićemo i neke druge pokazatelje koje su stavljene u drugi plan i o njima se vrlo malo govori u ekonomskoj javnosti.

Kumulativni rast BDP-a (u %) dat je u sledećoj uporednoj tabeli:

Realne stope rasta u BDP (u %) 2013 2014 2015 2016 2017 2018 Kumulativ
Albania 1 1.8 2.2 3.4 3.8 4 16.2
Bosnia and Herzegovina 2.4 1.1 3.1 3.2 3 3.2 16
Croatia -0.5 -0.1 2.4 3.5 2.8 2.8 10.9
Czech Republic -0.5 2.7 5.3 2.5 4.3 3.1 17.4
FYR Macedonia 2.9 3.6 3.9 2.9 0 1.6 14.9
Hungary 2.1 4.2 3.4 2.2 4 4 19.9
Kosovo 3.4 1.2 4.1 4.1 3.7 4 20.5
Montenegro 3.5 1.8 3.4 2.9 4.3 3.7 19.6
Romania 3.5 3.4 3.9 4.8 6.9 4 26.5
Serbia 2.6 -1.8 0.8 2.8 1.9 3.5 9.8
Slovenia -1.1 3 2.3 3.1 5 4.5 16.8
Eastern Europe 1.6 1.2 -0.4 1.2 2.8 2.8 9.2
Europe 0.6 1.6 1.4 1.7 2.5 2.2 10
Western Europe 0.2 1.7 2.2 1.8 2.3 1.9 10.1
Euro area -0.2 1.4 2.1 1.9 2.4 2 9.6
European Union 0.3 1.9 2.4 2 2.7 2.2 11.5
World 3.5 3.6 3.5 3.3 3.7 3.7 21.3

U periodu od 2013. do 2018. godine najveći kumulativni rast ostvarila je Crna Gora 19,6 odsto, Makedonija 14,9 odsto, BiH 16 odsto i Albanija 11,2 odsto. Srbija je na dalekom poslednjem mestu sa 9,8 odsto.

Kretanje BDP-a od 2013. do 2017. godine (podaci preuzeti iz baze podataka Svetske banke, pogledajte ovde)

Prema pokazateljima kretanja BDP-a u posmatranom periodu od 2013. godine, možemo konstatovati pad BDP-a i zaključiti da se radi o dugom razdoblju krize. Neznatan rast je usledio u 2017.godini, ali nebitan kada pogledamo poslednje 4 godine.

Ovakav položaj Srbije posledica je dugoročnih trendova u kretanju BDP-a, odnosno potpuno odsustvo ekonomskog modela koji bi omogućio dugoročno stabilan i dinamičan rast ekonomije. Dugoročna analiza BDP-a ukazuje da je ostvareni rast omogućen niskom bazom ukupnog BDP-a, ali i pojedinih komponenti poput zarada, lične potrošnje, kreditnih plasmana, investicija ili izvoza roba i usluga, a u velikoj meri je potpomognut velikom kreditnom aktivnošću i spoljnim zaduživanjem.

BDP izražen u milionima USD 2013 2014 2015 2016 2017
Albania 12.776 13.228 11.387 11.884 13.039
Bosnia and Herzegovina 18.189 18.558 16.209 16.911 18.168
Czech Republic 209.402 207.818 186.83 195.305 215.726
Croatia 58.086 57.625 49.422 51.338 54.849
Hungary 135.216 140.118 122.879 125.817 139.135
Macedonia, FYR 10.817 11.362 10.051 10.745 11.337
Montenegro 4.464 4.587 4.052 4.374 4.774
Romania 191.549 199.493 177.911 187.806 211.803
Serbia 45.521 44.211 37.161 38.301 41.432
Slovenia 48.116 49.904 43.072 44.708 48.771
Kosovo 7.073 7.386 6.439 6.715 7.128

Cilj ove kratke (i namerno pojednostavljene) analize je da ukaže na iskrivljeno i nekompletno interpretiranje dinamike našeg ‘’rasta’’. Nikakvog rasta nije ni bilo.

Međutim, ako bi želeli ponuditi vrlo komplesan (i utemeljen) zaključak, to bi značilo da domaći rast mora biti skoro trostruko veći od onog u EU ili dvostruko veća za početak, da bi se zaustavilo zaostajanje, a da je za ozbiljnije ekonomske promene potrebno imati i još više stope rasta. Uzmimo u obzir da je potencijalni rast EU procenjen na 2%, onda bi naša ekonomija trebala da kontinuirano raste po stopama iznad 6% da bi se zaustavilo zaostajanje, a tek stope od 7-8% i više bi omogućile intenzivniju konvergenciju i osetnije smanjivanje postojećeg jaza.

Iz te perspektive, aktuelne stope rasta od 2,5 do 3,5% ne izgledaju vrlo perspektivne, zar ne?

1 comment on “Analiza bruto domaćeg proizvoda Srbije – istine i zablude (prvi deo)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *