Danijela Ružičić | Blog – ekonomske teme

Ekonomska politika, analize, mišljenja i stavovi

Da li strani investitori investiraju u Srbiju ili Srbija investira u njih? (drugi deo)

Predmet ovog teksta biće analiza datih subvencija stranim investitorima u 2017. godini.

U prethodnom prvom tekstu, pod nazivom ”Da li strani investitori investiraju u Srbiju ili Srbija investira u njih (prvi deo)? analizirali smo date subvencije u periodu od 2014. do 2016. godine, a u ovom tekstu analiziraćemo subvencije u 2017. godini.

Pre nego što krenemo sa konkretnim podacima, napravićemo osvrt na neke bitne činjenice.

Današnji neo-kolonijalizam predstavlja imperijalizam u svojoj konačnoj i možda najopasnijoj fazi. Umesto kolonijalizma kao glavnog instrumenta imperijalizma danas imamo neo-kolonijalizam. Kontrola i nametanje ekonomske politike u neo-kolonijalnoj državi može biti osigurana konstantnim zaduživanjem države, postavljanje državnih službenika na položaje na kojima oni mogu diktirati politiku, i monetarnom kontrolom nad novčanim tokovima i preuzimanje kontrole nad bankarskim sektorom.

Moguće je da neo-kolonijalna kontrola može biti izvršena od strane konzorcijuma finansijskih interesa koji se ne mogu posebno identifikovati sa bilo kojom konkretnom državom. Kontrola Srbije se vrši upravo putem njenih finansijskih problema. Rezultat neo-kolonijalizma je da se strani kapital koristi za eksploataciju, a ne za razvoj manje razvijenih delova sveta. Ulaganje pod neo-kolonijalizmom povećava se, a ne smanjuje jaz između bogatih i siromašnih zemalja sveta.

Borba protiv neo-kolonijalizma nema za cilj da isključi kapital razvijenog sveta od rada u manje razvijenim zemljama. Cilj je da se finansijska moć razvijenih zemalja koristi na takav način da osiromaši manje razvijene zemlje.

Neusklađenost, koju praktikuje Srbija zasniva se na saradnji sa svim državama bez obzira na to da li su kapitalističke, socijalističke ili imaju mešovitu ekonomiju. Takva politika, dakle, uključuje strane investicije iz kapitalističkih zemalja, ali ona mora finansirana iz budžeta, ne uzimaući u obzir sopstvene interese. Država u zagrljaju neo-kolonijalizma nije gospodar svoje sudbine. Upravo taj faktor čini neo-kolonijalizam ozbiljnom pretnjom.

Umesto da se ukine ekonomsko neopravdano trošenje budžetskih sredstava, kreatori srpske ekonomske politike godišnje izdvajaju ogromne podsticaje (subvencije) za strane investitore. U 2017. godini za 21 subvenciju izdvojeno je 47,067,847 (malo više od 47 miliona evra).

Spisak subvencija prikazan je u sledećoj tabeli.

2017. godina Naziv kompanije i mesto Iznos subvencije (u evrima)
1 Sveti Nikola d.o.o. Sečanj 980,812
2 Chips Way d.o.o. Čačak 592,400
3 Sollemez Rubber and Plastic d.o.o. Žitorađa 1,120,000
4 Integrated Mcro-Electron Ics d.o.o. Niš 8,516,270
5 NCR d.o.o. Beograd 10,198,225
6 Gruner Serbian d.o.o. Vlasotince 550,000
7 Biogen RS d.o.o. Medveđa 770,000
8 Super Shoe Company d.o.o. Beograd 2,100,000
9 La Lhea Verde d.o.o. Dobrinci 750,000
10 Norma Group d.o.o. Subotica 1,496,000
11 Deoflor East d.o.o. Beograd 390,000
12 Grammer Sistem d.o.o. Aleksinac 1,800,000
13 ZG Lighning SRB d.o.o. Beograd 8,008,145
14 Zoppas Industries Serb d.o.o. Kikinda 1,663,084
15 Fabrika dečje hrane d.o.o. Dobanovci 3,478,736
16 Verdi Fashion International d.o.o. Koceljeva 476,280
17 Mitas d.o.o. Ruma 1,500,000
18 Stefano Primo d.o.o. Kragujevac 1,104,000
19 Fush d.o.o. Beograd 347,760
20 Zlatiborac d.o.o. Beograd 430,088
21 Berteks d.o.o. Kragujevac 826,044

UKUPNO

47,067,847

Sa druge strane, nigde nije moguće pronaći načelne ugovore o ovim subvencijama koji bi nam dali uvid o broju zaposlenih koje je trebalo zaposliti po osnovu date subvencije. Čim državni organi onemogućavaju javni pristup ovakvim podacima, to znači da se nešto krije.

U sledećim tabelama, prema javno dostupnim podacima iz Agencije za privredne registre, izvršena je provera broja zaposlenih, ali i iskazan finansijski rezultat.

2017. godina Naziv kompanije i mesto Iznos subvencije (u evrima) Broj zaposlenih rema podacima u APR-u za 2017.
1 Sveti Nikola d.o.o. Sečanj 980,812 166
2 Chips Way d.o.o. Čačak 592,400 126
3 Sollemez Rubber and Plastic d.o.o. Žitorađa 1,120,000 1
4 Integrated Mcro-Electron Ics d.o.o. Niš 8,516,270 7
5 NCR d.o.o. Beograd 10,198,225 2360
6 Gruner Serbian d.o.o. Vlasotince 550,000 493
7 Biogen RS d.o.o. Medveđa 770,000 0
8 Super Shoe Company d.o.o. Beograd 2,100,000 0
9 La Lhea Verde d.o.o. Dobrinci 750,000 15
10 Norma Group d.o.o. Subotica 1,496,000 728
11 Deoflor East d.o.o. Beograd 390,000 9
12 Grammer Sistem d.o.o. Aleksinac 1,800,000 1462
13 ZG Lighning SRB d.o.o. Beograd 8,008,145 54
14 Zoppas Industries Serb d.o.o. Kikinda 1,663,084 312
15 Fabrika dečje hrane d.o.o. Dobanovci 3,478,736 3
16 Verdi Fashion International d.o.o. Koceljeva 476,280 0
17 Mitas d.o.o. Ruma 1,500,000 559
18 Stefano Primo d.o.o. Kragujevac 1,104,000 81
19 Fush d.o.o. Beograd 347,760 48
20 Zlatiborac d.o.o. Beograd 430,088 368
21 Berteks d.o.o. Kragujevac 826,044 117

UKUPNO

47,067,847

6,909

Prema iskazanim podacima, interesantno je konstatovati da broj zaposlenih u tri subvencije ima 0 zaposlenih, dok i sa ostalima nije ništa bolja situacija. Od ukupno 21. subvencije, možemo izdvojiti eventualno dve: NCR d.o.o. Beograd sa 2360 zaposlenih i Grammer Sistem sa 1462. Ova konstatacija ni na koji način ne predstavlja opravdanje za date subvencije pomenutim komanijama.

U pogledu ostvarenog finansijskog rezultata, od 27 kompanija, 7 kompanija je iskazalo negativan finansijski rezultat, dok za jednu kompaniju nije moguće pronaći podatke.

2017. godina Naziv kompanije i mesto Iznos subvencije (u evrima) Broj zaposlenih rema podacima u APR-u za 2017. Iskazan finansijski rezultat prema podacima APR-a za 2017.
1 Sveti Nikola d.o.o. Sečanj 980,812 166 89,060,000
2 Chips Way d.o.o. Čačak 592,400 126 74,361,000
3 Sollemez Rubber and Plastic d.o.o. Žitorađa 1,120,000 1 -6,070,000
4 Integrated Mcro-Electron Ics d.o.o. Niš 8,516,270 7 -23,525,000
5 NCR d.o.o. Beograd 10,198,225 2360 212,835,000
6 Gruner Serbian d.o.o. Vlasotince 550,000 493 139,741
7 Biogen RS d.o.o. Medveđa 770,000 0 36,000
8 Super Shoe Company d.o.o. Beograd 2,100,000 0 2,000
9 La Lhea Verde d.o.o. Dobrinci 750,000 15 -104,161,000
10 Norma Group d.o.o. Subotica 1,496,000 728 452,676,000
11 Deoflor East d.o.o. Beograd 390,000 9 -35,419,000
12 Grammer Sistem d.o.o. Aleksinac 1,800,000 1462 76,843,000
13 ZG Lighning SRB d.o.o. Beograd 8,008,145 54 nema podataka o godišnjem izveštaju
14 Zoppas Industries Serb d.o.o. Kikinda 1,663,084 312 16,582,000
15 Fabrika dečje hrane d.o.o. Dobanovci 3,478,736 3 -36,334,000
16 Verdi Fashion International d.o.o. Koceljeva 476,280 0 -3,262,000
17 Mitas d.o.o. Ruma 1,500,000 559 123,982,000
18 Stefano Primo d.o.o. Kragujevac 1,104,000 81 19,978,000
19 Fush d.o.o. Beograd 347,760 48 10,924,000
20 Zlatiborac d.o.o. Beograd 430,088 368 286,201,000
21 Berteks d.o.o. Kragujevac 826,044 117 -27,397,000

UKUPNO

47,067,847 6,909

Ukupan gubitak 7 kompanija iznosi 212,643,000 dinara pa samim tim možemo postaviti logično pitanje, šta je to država Srbija podsticala u ovih 7 kompanija? Da li je moguće da u državi u kojoj decu lečimo sms porukama, iz budžeta se izdvajaju sredstava za ‘’strane investitore’’ koji već u prvoj godini poslovanja ostvaruju ogromne gubitke u poslovanju. Poslovanje ovakvih ‘’stranih investitora’’ u budućnosti ne da je samo pod velikim znakom pitanja, već je verovatno da i nisu imale nameru da posluju u Srbiji i da tog poslovanja neće ni biti.

Takođe, ovakvi podaci su tu da nas podsete da živimo u državi gde je samovolja jednog čoveka glavna. Kako predsednik kaže da u Srbiji nema nezaposlenih, a skoro je i izjavio /citiram/: ‘’Nudio sam jače subvencije i sada je borba hoćemo li imati dovoljno radnika – istakao je tom prilikom (Blic, od 24. oktobra 2018. godine), pa evo odlične prilike da uporedimo stvarne podatke i priču predsednika. Istinu nije teško uočiti, što znači da neko ne govori istinu i da obmanjuje godinama građane Srbije.

Pored subvencije koje dobijaju iz budžetskih sredstava, strani investitori imaju pristup svim resursima uz minimalnu odgovornost što direktno znači da mogu da koriste sve pogodnosti ove države. Na ovaj način, nema govora o ekonomskom zdravlju države. Iz perspektive režima, investicije pružaju priliku da se poveća ekonomski rast – što apsolutno nije tačno. Javnost Srbije se uopšte ne bavi ovom problematikom što je posebno zabrinjavajuće.

Iz ove perspektive, možemo izvući određene zaključke, pre svega, to da, povećano investiranje države Srbije u strane investitore je direktno povezano sa povećanjem korupcije (čak i Agencija za borbu protiv korupcije u svojim izveštajima ukazuje na ogromne iznose subvencije, nepostojanje kontrolnih mehanizama, ali do današnjeg dana osim konstatacija nije uradila ništa konkretno). U Srbiji, gde trenutno, ne postoji poštovanje osnovnih građanskih i političkih sloboda, ni ova pojava ne predstavlja nikakvu novost, ali je veliki problem na koji treba ukazati to da kada ‘strani investitor’ dobije subvenciju, njegova odgovornost je u suštini nepostojeća, kao i potpuno odsustvo državnih kontrolnih mehanizama.

O pogubnosti ovakvog načina investiranja u strane investitore bavićemo se i u tekstovima koji slede.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

error: Zabranjeno kopiranje!