Danijela Ružičić | Blog – ekonomske teme

Ekonomska politika, analize, mišljenja i stavovi

Da li strani investitori investiraju u Srbiju ili Srbija investira u njih? (prvi deo)

Da bi se zaustavilo strano uplitanje u ekonomske aktivnosti zemlje neophodno je proučavati, razumeti, razotkriti i aktivno se boriti protiv neo-kolonijalizma u bilo kom obliku u kojem se može pojaviti. Jer metode neo-kolonijalista su suptilne i raznovrsne. One ne deluju samo na ekonomskom polju, već i u političkoj, verskoj, ideološkoj i kulturnoj sferi. Imperijalizam jednostavno menja taktiku.

Tako danas često možete čuti frazu ‘’kako su strane direktne investicije uslov našeg opstanka”, ”kako nam ne trebaju državna preduzeća ili bolje je da prodamo prirodne resurse”. Bez sumnje, pod tim parolama relativno skoro smo predali RTB ”Bor”, ”PKB” u ruke stranaca, a tokom godine obećano je gašenje dva rudnika u ”Resavici.

Za one koji nisu upoznati, JP PEU ”Resavica” tokom jedne poslovne godine proizvede više od pola miliona tona kvalitetnog uglja i u svom sastavu ima ukupno 9 rudnika. Dakle, MMF-u su obećali da ćemo predati 2 rudnika. Obećali su i privatizaciju ”Komercijalne banke” jer kako kaže resorni ministar ”nema razloga da država bude vlasnik Komercijalne banke”. Izgleda da je ministar zaboravio da je do jula 2014. godine bio upravo član Upravnog odbora te banke za koju danas kaže da nema razloga da ostane u državnom vlasništvu.

Pod okriljem takvih fraza, neo-kolonijalne sile i instalirani vazali na vlasti osmišljavaju bezbroj načina za ostvarivanje svojih ciljeva. Upravo zbir ovih ”savremenih” pokušaja da se održi kolonijalizam, dok nam u isto vreme govore o ”slobodi izbora”, koja je postala poznata matrica neo-kolonijalizma.

Ko investira u Srbiju?

Da li strani investitori investiraju u Srbiju ili Srbija investira u njih? Sporna je ekonomska opravdanost celog sistema subvencionisanja stranih investitora odnosno davanja subvencija iz budžeta za otvaranje novih radnih mesta. Do današnjeg dana niko nije objavio ekonomsku analizu opravdanosti ovakvog načina subvencionisanja i sve navodi na zaključak da je u pitanju upotreba ili zloupotreba subvencija u dnevno političke svrhe ili pak nešto mnogo ozbiljnije.

U narednih nekoliko tekstova analiziraćemo subvencije koje su date stranim investitorima za period od 2014.-2017. godine. Predmet detaljnije analize biće i analiza poslovanja kompanija, poreklo investicija i navodni uticaj na bruto domaći proizvod Srbije. Treba napomenuti da Komisija za kontrolu državne pomoći koja postoji u skladu sa istoimenim Zakonom javno ne objavljuje podatke od februara 2017. godine, tako da je nemoguće pronaći izvode iz ugovora. Ko je u međuvremenu suspendovao Zakon o kontroli državne pomoći i zašto ostaje nepoznanica široj javnosti. Takođe, državna revizorska institucija nijednom nije javno objavila izveštaj o trošenju budžetskih sredstava pa se postavlja pitanje zašto uopšte postoji i koja je svrha njenog rada.

U nastavku ovog teksta, napravićemo osvrt na subvencije koje su date u periodu 2014.-2016. godine koji obuhvata ukupno 29 subvencija, dok ćemo podatke za 2017. godinu ostaviti za sledeći tekst.

Ovde se zaista treba zapitati sa kojim ciljem Srbija investira u ‘’strane investitore? Ovom analizom definitivno ćemo pokazati da treba preispitati sam pojam stranog investitora u Srbiji.

U sledećoj tabeli, prikazan je spisak kompanija i iznosi subvencije:

Iz tabele možemo zaključiti da je Srbija iz budžeta potrošila blizu 159 miliona evra za subvencionisanje novih radnih mesta.

Godina

Naziv kompanije i mesto

Iznos subvencije (u evrima)

2014 Tigar Tyres d.o.o. Pirot 30,000,000
2016 Falke Serbia d.o.o. Leskovac 853,497
2015 SR Technics d.o.o. Beograd 810,000
2016 MEI TA Europe d.o.o. Obrenovac 22,710,000
2015 Streit Nova d.o.o. Stara Pazova 4,200,000
2015 Teklas automotive d.o.o. Vladičin Han 4,748,087
2016 Hutchinson d.o.o. Ruma 1,904,000
2015 MASTERPLAST YU d.o.o. Subotica 2,000,000
2015 Banja Komerc Bekament d.o.o. Aranđelovac 500,000
2016 Delphi Packard d.o.o. Novi Sad 18,300,000
2015 ContiTech Fluid Serbia d.o.o. Subotica 3,000,000
2014 Truck Lite Europe d.o.o. Beograd (Ćuprija) 3,000,000
2015 Karina Moda doo Koceljeva 1,320,000
2015 MDG doo Prijepolje 960,000
2016 NCR d.o.o. Beograd 3,135,495
2016 Johnson Electric d.o.o. Niš. 19,200,000
2015 NCR d.o.o. Beograd 4,000,000
2015 PKC Wiring Systems d.o.o. Smederevo 7,500,000
2016 VNB KNITTING d.o.o. Leskovac 303,179
2015 Lear Corporation d.o.o. Novi Sad 9,588,000
2015 Weibo-Group SRB d.o.o. Beograd-Vranje 12,000,000
2016 Magna Seating d.o.o. Odžaci 2,250,000
2015 Leoni wiring systems southeast d.o.o Prokuplje 677,216
2015 Aster Tekstil d.o.o. Niš 1,687,667
2016 Real Knitting d.o.o Bačka Palanka 750,000
2015 Swiss Papier d.o.o. Rača 234,000
2015 IGB Automotive d.o.o. Inđija 1,400,000
2016 Trendex d.o.o. Gornji Milanovac 776,239
2016 Yura Corporation d.o.o. Leskovac 951,506
UKUPNO 158,758,886

Ovakva ‘pomoć’ ili ‘subvencije’ stranim investitorima se u praksi pokazuje kao još jedno sredstvo eksploatacije domaće ekonomije i moderan metod izvoza profita u matične zemlje pod kozmetičkim imenom. Još jedna neokolonijalna zamka na ekonomskom frontu postala je poznata kao ‘subvencije’ čija kontrola se sprovodi preko međunarodnih organizacija: Međunarodnog monetarnog fonda, Međunarodne banke za obnovu i razvoj (poznate kao Svetska banka), Međunarodne finansijske korporacije, Međunarodne asocijacija za razvoj i sve one navedene ovde jesu primeri, koje u velikoj meri, podržavaju i rade u interesu krupnog kapitala.

U ovoj tabeli, možemo videti uporedni prikaz iznosa subvencije, broj radnih mesta predviđen Ugovorom o dodeli sredstava i iznos subvencije po radnom mestu.

Godina Naziv kompanije i mesto Iznos subvencije (u evrima) Broj novih radnih mesta predviđenih Ugovorom o dodeli sredstava Iznos subvencije po radnom mestu (u evrima)
2014 TIGAR TYRES d.o.o. Pirot 30,000,000 500 60,000
2016 Falke Serbia d.o.o. Leskovac 853,497 24 35,562
2015 SR Technics d.o.o. Beograd 810,000 27 30,000
2016 MEI TA Europe d.o.o. Obrenovac 22,710,000 770 29,494
2015 Streit Nova d.o.o. Stara Pazova 4,200,000 150 28,000
2015 Teklas automotive d.o.o. Vladičin Han 4,748,087 400 11,870
2016 Hutchinson d.o.o. Ruma 1,904,000 167 11,401
2015 MASTERPLAST YU d.o.o. Subotica 2,000,000 205 9,756
2015 Banja Komerc Bekament d.o.o. Aranđelovac 500,000 70 7,143
2016 Delphi Packard d.o.o. Novi Sad 18,300,000 3000 6,100
2015 ContiTech Fluid Serbia d.o.o. Subotica 3,000,000 500 6,000
2014 Truck Lite Europe d.o.o. Beograd (Ćuprija) 3,000,000 500 6,000
2015 Karina Moda doo Koceljeva 1,320,000 220 6,000
2015 MDG doo Prijepolje 960,000 160 6,000
2016 NCR d.o.o. Beograd 3,135,495 550 5,701
2016 Johnson Electric d.o.o. Niš. 19,200,000 3400 5,647
2015 NCR d.o.o. Beograd 4,000,000 800 5,000
2015 PKC Wiring Systems d.o.o. Smederevo 7,500,000 1500 5,000
2016 VNB KNITTING d.o.o. Leskovac 303,179 62 4,890
2015 Lear Corporation d.o.o. Novi Sad 9,588,000 2000 4,794
2015 Weibo-Group SRB d.o.o. Beograd-Vranje 12,000,000 2540 4,724
2016 Magna Seating d.o.o. Odžaci 2,250,000 487 4,620
2015 Leoni wiring systems southeast d.o.o Prokuplje 677,216 152 4,455
2015 Aster Tekstil d.o.o. Niš 1,687,667 500 3,375
2016 Real Knitting d.o.o Bačka Palanka 750,000 250 3,000
2015 Swiss Papier d.o.o. Rača 234,000 80 2,925
2015 IGB Automotive d.o.o. Inđija 1,400,000 510 2,745
2016 Trendex d.o.o. Gornji Milanovac 776,239 300 2,587
2016 Yura Corporation d.o.o. Leskovac 951,506 700 1,359

 

Brojne međunarodne organizacije imaju naviku da prisiljavaju zadužene zemlje da se podvrgnu različitim eksperimentima, uslovima i ucenama, kao što su pružanje informacija o svojim ekonomijama, podnošenje planova i izveštaja za kontrolu od strane Svetske banke i prihvatanje nadzora nad korišćenjem kredita od strane iste. Što se tiče navodnog ekonomskog rasta, koji je Srbija ostvarila uz pomoć stranih direktnih investicija treba znati da tog rasta nije ni bilo, niti će biti.

NIjedna međunarodna organizacija nije se suprotstavila politici investiranja Srbije u ”strane investitore” i davanje nenormalno visokih subvencijama koje se izdvajaju iz budžeta što nas dovodi do zaključka da se vrlo uspešno sprovodi neo-kolonijalna matrica.

Neo-kolonijalizam može i mora biti poražen. Kako se to može uraditi? Do sada su sve metode neokolonijalizma kroz istoriju ukazivale u jednom pravcu – podeliti i vladati. Sasvim je očigledno da je jedinstvo prvi uslov za uništavanje neo-kolonijalizma.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

error: Zabranjeno kopiranje!