Danijela Ružičić | Blog – ekonomske teme

Ekonomska politika, analize, mišljenja i stavovi

Ekonomska politika

Ima li Srbija ekonomsku politiku?

Ako bismo gledali ekonomiju Srbije kao države koja samostalno donosi svoje ekonomske odluke, ovo bi bilo krajnje neobično pitanje. Nažalost, srpska ekonomija danas najviše liči na koloniju i stoga možemo postaviti ključno pitanje ima li Srbija uopšte ”ekonomsku politiku”? Privreda Srbije upala je u rupu kakva nije zabeležena nigde u svetu. Postavlja se i pitanje zašto?

Međutim, da bismo razumeli kolonijalnu podređenost Srbije, moramo shvatiti da je ovde već reč o globalnoj šemi kako porobiti narode.

Međunarodna finan­sijska oligarhija, udružena sa lokalnim korumpiranim političarima i lokalnim tajkunima, zadužuju zemlju i uzimaju sumanute kredite. Ti isti krediti se onda isisavaju iz bu­džeta i završavaju na egzotičnim ostrvima, a narodu ostaju sumanuti dugovi. Argument je vrlo jak – “uzeli su pare, moraju da vrate”. Posle toga nastupa privatizacija državne imovine za male pare, građani ostaju zbog hipoteka bez kuća i stanova, i sva ta imovina završava u rukama tajkuna. Cilj je bez ispalje­nog metka, opljačkati, porobiti i kolonijalizovati zemlje i narode.

Srbija će ubrzo krenuti u privatizaciju elektroprivrede, telekomunikacija, javnih preduzeća i to će sve biti u skladu sa memorandumom o razume­vanju dogovorenim sa svojim međunarodnim kreditorima. Biće to samo jedan primer pokazatelja “uspešnosti” sadašnje, a i prethodnih vlasti. Što pre se otarasiti društvenih dobara, kako bi strani kapital lakše eksploatisao sve što mu padne do ruku – to je osnovni zadatak nove vlade.

Logično…

Shodno dugoročnoj svetskoj strategiji ubijanja naroda, nakon mnogih upornih najava da povećanja plata i penzija neće biti u narednih godinu – dve dana (osim za odabrane krugove), slede novi talasi poskupljenja hrane i vode … Stanje zdravstvenih usluga u zemlji i dalje ide u sve lošijem smeru … Ali, nemojte misliti da će se cene usluga pogrebnih preduzeća smanjiti … Ne, i one će ići naviše … Sistem nepogrešivo ide u unapred zacrtanom smeru.

MMF – kreator ekonomske politike i procena rasta BDP-a

MMF je ovde došao sa jasnim zahtevima. Ako takođe mislite da ćete u javnosti saznati koji su to svi zahtevi, opet se varate. MMF je Srbiji predložio projekte preko kojih bi navodno ostvarila viši nivo BDP-a, samo iz razloga da oprav­daju svoje kredite. Svaka Vlada odluku donosi preko projektovanog bruto domaćeg proizvoda. Osnovni zadatak MMF u ovoj godini su elektroprivre­da, rudna bogatstva, voda, zemljište, telekomunikacije i svi ostali nacionalni resursi. MMF će biti zadužen da manipulacijom pokaže našoj Vladi kako će takva rešenja imati za posledicu dovoljan ekonomski rast. Međutim, u Srbiji je problem, ni vlast nije bolja od MMF-a. Svi su ucenjeni i rade po nalogu.

Ako mislite da je MMF to uradio iz razloga što u Srbiji postoje realni razlozi za to, jako se varate. Primarni cilj MMF je oduvek bio – ”varljivi karakter BDP-a’’. MMF je majstor manipulacije.

Neizgovoreni aspekt svakog od tih projekata jeste da su oni upravo name­njeni stvaranju velikih profita ugovorenim stranama, dok sa druge strane, jačaju dugoročnu finansijsku zavisnost Srbije, i upravo ono što je ključno, političku lojalnost. Zato svi režimi rade po njihovim nalozima. MMF nika­da ne uzima u obzir teret duga zemlje i ne zanima ih, na primer, da li građa­ni Srbije žive bolje ili kako žive. Što veći iznos kredita, to bolje. Krajnji cilj je napraviti od Srbije potpunu koloniju ili logor, dođe na isto.

Budući da je MMF ekonomski ubica, onda su svi oni koji sarađuju sa njima direktni saučesnici u uništavanju preostalih resursa.

Kritika struke – traže se kapetani broda!

Ekonomska struka u ovom momentu je jako bitna i presudna za našu sadašnjost i budućnost. Ekonomisti, nemojte da spavate, vreme je da ustanete i da iznesete svoja stručna mišljenja o propasti naše ekonomije i ponudite konkretna rešenja. Morate da budete jasni, a ne da unosite konfuziju, da komplikujete ovu situaciju vašim nepojavljivanjem. Čast izuzecima, na koji se ovaj tekst ne odnosi!

Pozivam sve ekonomiste Srbije da složno i slobodno stanu u odbranu naše ekonomije, pre svega, nacionalnih i strateških resursa. Nemojte da budete navijači sa strane, već budite glas razuma. Ovo pišem u ime svoje struke, gde deceniju unazad obeležavaju gotovo isti (stari) problemi, uz neke dodatne koji direktno dovodi do sve bržeg srozavanja ugleda naše struke i očiglednog opadanja motivacije za interesovanje iznošenja mišljenja. Ipak, ne postoje opravdanja za ovakvo neslavno ponašanje. Najnoviji period, označio je potpuni debakl ekonomske struke, ako je suditi prema njenom današnjem mestu u dnevnoj, elektronskoj štampi, itd. Sem u vrlo malom brojem slučajeva, poput pojedinih portala i pojedinaca koji pokazuju stvarni interes za borbu zasnovanu na istini, činjenicama i argumentima, što zapravo i jeste jedan od osnovnih zadataka ekonomske kritike.

Možda je odgovor, zapravo i jednostavan. Ako je kritika pre nekoliko godina imala vidno, ali ipak nezadovoljavajuće mesto, danas gotovo da je ova potreba potpuno isčezla iz našeg javnog života, jer je možda izgubila kompas. Moguće je da ste zabranjeni, možda vas ne zanima ekonomsko stanje, možda možemo da pomenemo i elementarno neznanje (nedoučenost), a možda je nezainteresovanost više povezana sa materijalnim zahtevima ili čak političkim. Ako je nešto od ovoga odgovor, onda je jasno da se nepokolebljivo odlučilo da se ekonomska struka sroza u potpunosti i da se unište svi kodeksi i vrednosti. Ovakva zatvorenost ekonomske kritike je nedopustiva, jer nas direktno vodi u propast, izolovanost iz svetske zajednice. Kritika mora da insistira na problemima, analizama stanja i predlozima rešenja.

Hajde da iz zatvorene ekonomske kritike pređemo u otvorenu kritiku zasnovanu na ekonomiji znanja, jer zaista smatram da bi bilo neprirodno očekivati da kritika neće dati konkretne rezultate – kad-tad.