Danijela Ružičić | Blog – ekonomske teme

Ekonomska politika, analize, mišljenja i stavovi

Javni dug Srbije – analiza (prvi deo)

Kada zemlja pozajmi novac od drugih zemalja (ili stranaca), stvara se javni dug. U tom slučaju država, mora platiti kamatu na taj dug zajedno sa glavnicom. Ova isplata se vrši u stranoj valuti (ili u zlatu). Ako država – dužnik nema dovoljno zaliha deviza (akumuliranih u prošlosti), ona će biti prisiljena da izvozi svoju robu zemlji kreditora. Da bi država izvoznica mogla da izvozi robu mora da proizvede dovoljan izvozni višak ograničavajući svoju domaću potrošnju. Da se vratimo na sam problem javnog duga Srbije i postavimo jedno jednostavno pitanje.

Smanjuje li se javni dug Srbije? Smanjuje se samo u statističkom imaginarijumu politikanata u Srbiji kojima je samo bitno jesu li napredovali nekoliko mesta na nekim besmislenim listama.

Javni dug Republike Srbije obuhvata direktne i indirektne (garantovana) obaveze države prema domaćim i stranim licima. U tabelama broj 1 i 2, prikazane su direktne i indirektne obaveze. Napominjem da je u tabelama prikazan dug iskazan u evrima, dolarima ili dinarima, kako ne bi pomislili da se radi o valutnoj strukturi duga. Valutna struktura duga biće predmet drugog dela ove analize.

Izvor podataka o javnog dugu Srbije, nalazi se na sajtu Narodne banke Srbije, https://www.nbs.rs/

Direktne obaveze koje čine ukupan spoljni dug sastoje se od dugovanja prema Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj (2,157,035,000 evra), kreditima stranih vlada (2,654,286 evra), obaveze prema Pariskom i Londonskom klubu (1,111,500 evra), MMF-u (oko pola milijardi), Nemačkoj razvojnoj banci, ali i evroobveznice Republike Srbije i ostali kreditori prikazani u tabeli 1.

Pravni okvir za zaduživanje države definisan je Zakonom o javnom dugu i pravilima o fiskalnoj odgovornosti sadržanim u Zakonu o budžetskom sistemu.

Javni dug prema Zakonu o javnom dugu obuhvata: direktni i indirektni dug Republike Srbije, Indirektni dug obuhvata i dug javnih preduzeća za koje su izdate države garancije (uglavnom dugovi Puteva Srbije i Železnica Srbije), dug organizacija socijalnog osiguranja. Državi je veći problem unutrašnji dug o kome se vrlo malo ili nimalo govori.

Iz tabele broj 3, možemo videti da je javni dug opšteg nivoa države 24,426,840,000 evra odnosno nešto više od 24 milijarde evra. Kada se pogleda u dolarima, on iznosi skoro 28 milijardi.

Rastom BDP smanjuje se procenat spoljnjeg duga, iako je on nominalno isti. Procentom duga u odnosu na BDP može se oceniti sposobnost države da servisira te dugove.  Učešće javnog duga u BDP-u po godinama, možemo pogledati u sledećem prikazu.

Prividno smanjenje javnog duga Srbije nije rezultat odličnog funkcionisanja srpske privrede, već je rezultat značajnog pada dolara u odnosu na evro i veštačkog povećanja vrednosti dinara ostvarenog emitovanjem obveznica sa veoma visokim prinosima.

Rezultat toga je i lažna slika o povećanju BDP-a, koje je isključivo rezultat veštačkog rasta vrednosti dinara. Narednih godina to će se po svemu sudeći izmeniti, jer je američki FED prestao sa politikom masovnog štampanja dolara. Kao rezultat toga došlo je do nestašice dolara na međubankarskim tržištima i dupliranja kamata na dolarske zajmove u proteklih 10 meseca. To će dovesti do povećanja kamata na američke obveznice, što će opet pogurati kurs dolara naviše, pa bi krajem ove godine mogli imati potpuno obrnutu sliku o stanju srpskih finansija.

Do jačanja dinara došlo je zato što država emituje devizne obveznice preko NBS-a sa prinosom od 6% na godišnjem nivou i naravno redovno isplaćuje kamatu Investicionim fondovima. A odakle? Iz privrednog rasta? Iz rasta BDP? Ne. Isplaćuju se iz smanjenja penzija i plata građanima koje se ne ravalorizuje već 4 godine. Kamate na državne devizne obveznice koje emituje NBS direktno se isplaćuje od poreza, akciza, carina, taksi i ostalih naknada koje država naplaćuje građanima.

U narednim tekstovima, bavićemo se valutnom i kamatnom strukturom javnog duga, analiziraćemo zaduženost lokalnih jedinica vlasti, kreditni potencijal i slično.

1 comment on “Javni dug Srbije – analiza (prvi deo)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

error: Zabranjeno kopiranje!