Danijela Ružičić | Blog – ekonomske teme

Ekonomska politika, analize, mišljenja i stavovi

Neophodno oslanjanje na sopstvene resurse

Jedan od prvih preduslova opstanka Srbije jeste oslanjanje na sopstvene resurse, a ne na strani kapital. Srbiji su potrebna domaća preduzeća, domaće banka i industrija koja ostvareni profit neće izvoziti (iznosili) iz ove zemlje, već ga ovde reinvestirali (ulagati u nove pogone, tehnologiju, povećanje životnog standarda stanovništva, itd.)

Od svega ovog ukratko izloženog u našoj državi nismo videli mnogo. U Srbiji zakon je volja suverena, a tu se može govoriti o volji pojedinaca ili volji političke stranke koja se nalazi na vlast. Kompeltan pravni sistem u Srbiji je moćno sredstvo koje služi na raspolaganju strancima i krupnom kapitalu. Na taj način, ne možemo obezbediti oporavak naše privrede i očuvanje sopstvenih resursa. Ne možemo se oslanjati na sopstvene resurse, ako nam ekonomske ubice svakog dana sve više stežu omču oko vrata.

U Srbiji ima 28 banaka, od kojih je 5 u vlasništvu države i to je naša prilika da u budućnosti napravimo osnov za rast i razvoj svima nama i budućim generacijama. Uz sva prirodna bogatstva koje nam je Bog dao, Srbija je, nažalost, danas poprimila karakteristike trećeg sveta, razorene privrede i celog društva. Poslednji je trenutak da se probudimo i shvatimo da narod ima moć, a ne politikanti zbog kojih ova zemlja jeste zemlja zaostajanja, zemlja ropstva i nepravde.

Razvoj industrije putem domaćih subjekata

Jedanod bitnijih principa na kome treba da se temelji razvoj industrije, jeste razvoj putem domaćih privrednih subjekata uz istovremeno odbacivanje neoliberalne mantre o jedino mogućem razvoju industrije putem stranih direktnih investicija. Naime, SDI su samo jedan od instrumenata imperijalističke globalizacije, odnosno eksploatacije. Stoga, treba stvarati ambijent, planirati i ostvarivati razvoj isključivo sa domaćim subjektima koji brinu o razvoju društva i koji ne iznose ostvarenu dobit, već istu reinvestiraju u zemlju. Postoje znatne rezerve i provereni modeli kako se treba finansirati ovakav način industrijalizacije i to neće predstvljati veće probleme za sposobne kadrove.

Кoncept rendustrijalizacije – pored toga što treba da se temelji na domaćim privrednim subjektima – trebao bi da se ostvaruje na izgradnji modernih i sofisticiranih ekološki odgovornih i energetski efikasnih industrija, koje zapošljavaju visoko obrazovanu radnu snagu i koje imaju podršku od naučnih institucija. Takođe, ovaj koncept reindustrijalizacije trebao bi da se zasniva na vlastitim prirodnim i društvenim resursima.

Strane direktne investicije mogu se prihvatati samo kao komlementarni činilac i to isključivo one koje su ekološki prihvatljive i koje unose kompletne savremene materijalne resurse (tangible) i nematerijalne resurse (intagible assets) te koje imaju planove o trajnom ostanku, rastu i razvoju.

Nisu tačne niti istinite tvrdnje neoliberala i politikanata kada kažu da naša ekonomija ne može da se razvije bez stranih direktnih invesitcija. Desiće se potpuno suprotno, postaćemo ekonomski zavisni od spoljnih ekonomskih ubica. Ne trebamo zaboraviti šta su nam strani ”prijatelji” uradili 1999. godine i kako su nas unazadili za dva veka najmanje.

Znate li šta nedostaje u ovoj zemlji? Nedostaje ekonomskog patriotizma, nasuprot burazerske ekonomije, nedostaje veštine i znanja, nedostaje menadžerskih sposobnosti. A pre svega toga, nedostaju nam institucije sistema. Ako njih nema, onda neće biti ni strategije opstanka, ni strategije razvoja, ni podsticajne politike.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

error: Zabranjeno kopiranje!