Danijela Ružičić | Blog – ekonomske teme

Ekonomska politika, analize, mišljenja i stavovi

Privatizacija ”Komercijalne banke” po diktatu ekonomskih ubica

Ekonomski ubica (MMF), nastavlja svoju misiju u Srbiji, gde traži da se izvrši privatizacija ”Komercijalne banke”. Poslednji aranžman potpisan je prošle godine i predstavljen u javnosti kao da su uslovi MMF-a nešto što sami sebi treba da poželimo. I da to podrazumeva da sve tako treba da uradimo.

To znači da je MMF nastavio sa svojim diktatom i zatražio nastavak privatizacije preostalih kompanija u državnom vlasništvu. Tema ovog teksta jeste jedan od novih nametnutih uslova, a to je privatizacija ‘’Komercijalne banke’’. Komercijalna banka je jedna od banaka u kojoj je država Srbija većinski vlasnik. Kada bi i ona prešla u privatni sektor veći deo bankarskog sektora Srbije bi bio u tuđim rukama i to podrazumeva da stranci mogu da upravljaju ovom zemljom kako hoće. Privatizacije ”Komercijalne banke” samo bi predstavljala nastavak procesa kolonijalizacije Srbije.

Koja iole normalna zemlja prodaje nacionalnu banku?

Zašto ‘’Komercijalna banka’’ mora da ide na namešten tender Evropske banke za obnovu i razvoj (ERBD)?

Zašto se ne formira, na primer, agrarna banka Srbije, koja bi uz grejs periode davala kredite za podsticajni razvoj?

Na sledećem grafikonu, prikazana je vlasnička struktura.

EBRD – Evropska banka za obnovu za razvoj

IFC – Međunarodna finansijska korporacija (deo Svetske banke)

DEG – Nemački fond

Svedfond – međunarodni fond

Prema vlasničkoj strukturi, većinski vlasnik ‘’Komercijalne banke’’ je država Srbija sa udelom od 41,7% akcija. Zatim je tu Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) sa udelom od 24% u vlasništvu, IFC odnosno Međunarodna finansijska korporacija koja je deo Svetske banke sa 10%.

Prema svim raspoloživim podacima izgleda da upravo Evropska banka za obnovu i  razvoj i Svetska banka ‘’guraju’’ da se privatizacija ‘’Komercijalne banke’’ obavi što pre, jer bi po njihovom mišljenju, to dovelo do stabilnosti bankarskog sektora u Srbiji. Ekonomske ubice, poput MMF-a, EBRD-a i Svetske banke obmanjuju javnost. Kako bismo to razumeli moramo imati u vidu neke osnovne činjenice:

  1. Bankarski sektor u Srbiji nije ugrožen. To je još jedna podvala ekonomskih ubica.
  2. Drugo, ‘’Komercijalna banka’’ je 2017. poslovnu godinu završila sa 61 miliona evra dobiti pre oporezivanja.
  3. Treće, ‘’Komercijalna banka’’ pokriva negde oko 11 odsto domaćeg tržišta i
  4. Četvrto, ‘’Komercijalna banka’’ je prva banka po visini devizne štednje.

Sve ove navedene činjenice, proverljive su u finansijskim i godišnjim izveštajima banke.

Komercijalna banka je jedna od regionalnih bankarskih lidera u bankarskom sektoru koja ima i tri zavisna društva koji zajedno čine grupu Komercijalna banka a.d., Beograd i to:

  1. Komercijalna banka a.d., Budva, Crna Gora (100% vlasništva),
  2. Komercijalna banka a.d., Banja Luka, u BIH (99,998% vlasništva) i
  3. KomBank INVEST a.d., Beograd, društvo za upravljanje investicionim fondovima (100% vlasništva).

Bankarski sektor u Srbiji – pregled odabranih pokazatelja poslovanja

U sledećoj tabeli pogledaćemo izabrane pokazatelje poslovanja ukupnog bankarskog sektora u Srbiji.

Ukupan bankarski sektor u Srbiji, na kraju septembra 2018. godine, činilo ukupno 28 banaka sa 23.067 zaposlenih, ukupnom aktivom od 3.563 milijarde dinara i ukupnim kapitalom od 682 milijardi dinara. Deset najvećih banaka po bilansnoj aktivi učestvuje sa 77,4% u ukupnoj sektorskoj aktivi.

Dominantno učešće u bankarskom sektoru Srbije imaju banke poreklom iz Italije, Austrije, Francuske i Mađarske (ukupno 8 banaka) sa udelom u ukupnoj bilansnoj sumi od 58,0%. U vlasništvu države je 5 banaka, dok su 3 banke u vlasništvu domaćih vlasnika.

Prema podacima Narodne banke Srbije, posmatrano prema visini bilansne sume, vodeća banka u Srbiji je i dalje Banca Intesa A.D. Beograd, uz povećanje tržišnog učešća (za 0,3 p.p.) u odnosu na prethodno tromesečje, ali i smanjenje u odnosu na isti period prethodne godine (za 0,9 p.p.). Pored pomenute Banca Intesa A.D. Beograd, tržišno učešće iznad 10% na 30.09.2018. godine su zabeležile: Unicredit Bank Srbija A.D. – Beograd (11,7%) i Komercijalna banka A.D. – Beograd (10,9%). Iz ovoga možemo zaključiti da ekonomskim ubicama očigledno smeta veliko tržišno učešće i da bi privatizacijom odnosno prodajom banke strancima, država Srbija imala vrlo malu kontrolu nad dešavanjima na bankarskom tržištu.

Bankarski sektor je za prvih devet meseci 2018. godine ostvario neto dobitak pre oporezivanja u visini od 53,9 milijardi dinara, što je za oko 1% više od ostvarenog rezultata u istom periodu prethodne godine.

Struktura ostvarenog neto dobitka je sledeća: dobitak u ukupnom iznosu od 55,5 milijardi dinara su ostvarile 24 banke, dok su četiri banke (čije zbirno tržišno učešće iznosi 2,9%) ostvarile negativan finansijski rezultat u ukupnom iznosu od 1,6 milijardi dinara.

Očuvana profitabilnost bankarskog sektora na kraju septembra 2018. godine imala je za rezultat sledeće pokazatelje profitabilnosti: prinos na aktivu (ROA) od 2,07% (2,18% na kraju septembra 2017. godine), i prinos na kapital (ROE) od 10,66% (11,01% na kraju septembra 2017. godine).

Osnovni pokazatelji poslovne uspešnosti ‘’Komercijalne banke’’

Za razliku od 2015. i 2016. godine kada je banka zabeležila negativan rezultat, 2017. godinu, banka je završila sa pozitivnim finansijskim rezultatom od 7.187,3 miliona dinara. Pored pozitivnog rezultata i visoke adekvatnosti kapitala dodatnu sigurnost u poslovanju pružaju i rezerve iz dobiti.

U sledećim tabelama, prikazani su podaci iz bilansa stanja i bilansa uspeha:

Na osnovu izvedenih najvažnijih pokazatelja iz bilansa stanja mogu se kontatovati pozitivni trendovi izabranih bilansnih stavki. Na kraju 2017. godine bilansna suma banke (neto aktiva) je iznosila 369.183,5 miliona dinara (ili 3,1 milijarda evra).

Pokazatelji iz bilansa uspeha prikazuju uspešnost poslovanja sa aspekta prinosa. Banka je u 2017. godini imala smanjenje neto prihoda od kamata za oko 8%, ali i povećanje neto prihoda od naknada za oko 6%.

Bilans uspeha (tabela 2) predstavlja drugi važan finansijski izveštaj na osnovu kojeg se izvode racio pokazatelji uspešnosti poslovanja banke. Kao i u slučaju bilansa stanja, i ovde su specifične pozicije prihoda i rashoda.

Pokazatelji poslovanja prikazuju izabranu grupu pokazatelja. Pokazatelj adekvatnost kapitala prikazuje sposobnost banke da absorbira gubitke, tj. što je viši kapital banke veći je kapacitet za apsorbciju gubitaka nastali lošim plasmanima i ovaj pokazatelju u 2017. godini je 27,89%.

ROA (prinos na imovinu) se dobija se kao odnos neto dobiti i prosečnih sredstava. Služi kao pokazatelj ostvarenja neto dobiti po osnovu ukupnih sredstava preduzeća izražen u procentima. Ovaj pokazatelj banke je dosta nizak.

ROE (prinos na kapital) dobija se kao količnik neto dobiti i prosečnog kapitala. Rezultat se iskazuje u procentima. Upotrebljava se kao pokazatelj ostvarenja neto dobiti po osnovu kapitala uloženog od strane akcionara. U ovom slučaju, za 2017. godinu tumačenje ovog pokazatelja bi glasilo da je na svakih 100 uloženih dinara, ostvaren prinos kapitala od 11,91 dinara.

Neto kamatna marža predstavlja razlika između prihoda od kamate i rashoda od kamate, izražena kao procenat prosečne aktive. Vrednost ovog pokazatelja je pozivitna i u obe poslednje godine iznosi 3,30% (negativna vrednost označava da banka nije donosila kvalitetne odluke, jer rashodi kamata su veći od prihoda generisanih investicijama banke).

Cost/income racio je vrlo bitan pozatelj troškova poslovanja u odnosu na njen operativni prihod koji u posmatranom periodu iznosio oko 62%, odnosno 61% u 2017. i 2016. godini.

Na osnovu svih izvedenih pokazatelja poslovanja, možemo zaključuti da je fokus poslovanja banke i dalje na održivom poslovanju, rastu profitabilnosti, održavanju i daljem unapređenju kvaliteta kreditnog portfolija, iznalaženju novih izvora prihoda i efektivnijem upošljavanju raspoloživih sredstava.

Mnoge države na Zapadu, poput Nemačke i Francuske, imaju u svom vlasništvu banke, zbog čega to Srbija ne bi mogla da ima? Takođe, pojedine zemlje su  ponovo vratile pod svoje okrilje ranije privatizovana preduzeća, jer su slepo slušajući uslove ekonomskih ubica, MMF-a i Svetske banke, prodavale i svoja javna preduzeća.

Moramo biti svesni da se neki državni resursi moraju čuvati kao uslov istinskog suvereniteta i biti deo razvojne komponente sa realnim i održivim cenama. Trebalo bi da se ‘’Komercijalna banka’’ u potpunosti nacionalizuje, ne posmatra kao patrijski plen i dovodi u propast, već da se poveri na upravljanje i donošenje odluka sposobnom menadžmentu.

Kako ovaj režim uopšte može imati legitimitet i legalitet, ako joj drugi kreiraju ekonomsku politiku i diktiraju šta će da se prodaje? Da li i gde će se zaustaviti?

1 comment on “Privatizacija ”Komercijalne banke” po diktatu ekonomskih ubica

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

error: Zabranjeno kopiranje!