Danijela Ružičić | Blog – ekonomske teme

Ekonomska politika, analize, mišljenja i stavovi

Spoljnotrgovinska razmena Srbije – analiza

Neke, srećne, države imaju vlade koje postoje zbog dobrobiti zemlje. A neke vlade postoje isključivo da bi uništile državu. Takav je primer Srbija. Ne zna se postoji li bar jedan proizvod koji mi ne uvozimo. Normalne zemlje uvoze samo ono što ne mogu da proizvedu, ili što to ne mogu da proizvedu u potrebnoj količini.

Da li ste, na primer, negde pročitali ili čuli da je poljoprivreda Srbije u prethodnoj i ovoj godini doživela potpuni fijasko? Naravno da niste i nećete, a ako to može neka uteha ponovo pročitajte prve dve rečenice ovog teksta. U nastavku teksta biće iznete osnovne činjenice o realnom stanju.

Poljoprivreda Srbije u 2017. i 2018. godini

Poljoprivredna proizvodnja je ostvarila veliki podbačaj u 2017. godini, što se odrazilo i na rezultate izvoza u 2018. Izvoz u ovom sektoru ostvario je pad vrednosti od 13,6%, kao i pad učešća sa 6,8% na 5,4% u odnosu na period januar– septembar 2017. godine. Najznačajnija oblast ovog sektora, poljoprivredna proizvodnja, lov i uslužne delatnosti, koja učestvuje sa 97,5% u izvozu celog sektora, beleži pad od 14%. Najveći pad izvoza, u odnosu na prvih devet meseci 2017. godine, registrovan je kod izvoza žita (osim pirinča), leguminoza i uljarica (kumulativni pad od 11,3%) i izvoza jabučastog i koštičavog voća (kumulativni pad od 27,6%), dveju grupa KD koje zajedno čine 76,2% ukupnog izvoza čitavog sektora.

Sa druge strane, u uvozu je ostvaren pad od 7,6%. Registrovan je veliki rast uvoza žita (osim pirinča), leguminoza i uljarica od 8% i agruma od 13%, ali i pad uvoza duvana od 33,5% i biljaka za pripremanje napitaka od 20,4%.

Spoljnotrgovinski robni promet (poslednji dostupni podaci za novembar 2018. godine)

U sledećoj tabeli, prikazan je izvoz/uvoz u 2017. i 2018 godini u milijardama dinara. Tabela prikazuje izvoz i uvoz po ekonomskoj nameni EU.

Prema javnim podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije (dostupno ovde: Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za period januar – novembar 2018. godine iznosi: 37.700,4 miliona dolara – porast od 18,3% u odnosu na isti period prethodne godine. Izvezeno je robe u vrednosti od 16.188,3 mil. dolara, što čini porast od 15,1% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 21.512,1 mil. dolara, što je za 20,8% više u odnosu na isti period prethodne godine. Međutim, spoljnotrgovinski deficit iznosi 5.323,8 mil. dolara, što čini povećanje od 42,2% u odnosu na isti period prethodne godine.”

Napomena: Svi podaci koji su korišćeni u ovoj analizi javno su dostupni na sajtu Republičkog zavoda za statistiku. Podaci za celu prošlu godinu nisu još uvek javno objavljeni.

 

U ovoj tabeli, prikazan je izvoz i uvoz po ekonomskoj nameni EU u periodu od januar-novembar 2018. godine, sa poređenjem januar-novembar 2017. godine

U narednim tabelama, prikazan je izvoz i uvoz po geografskim zonama i odabranim zemljama

Najveći doprinos u izvozu dale su sledeće oblasti KD: proizvodnja motornih vozila i prikolica 203,9 mil. USD (učešće od 12,0%),Proizvodnja prehrambenih proizvoda 165,4 mil. USD (učešće od 9,7%), proizvodnja osnovnih metala 157,4 mil.USD (učešće od 9,3%), proizvodnja proizvoda od gume i plastike 153,3 mil.USD (učešće od 9,0%) i proizvodnja električne opreme 149,3 mil. USD (učešće od 8,8%),

U pogledu uvoza: eksploatacija sirove nafte i prirodnog gasa 249,5 mil.USD (učešće od 10,2%), proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda 201,5 mil. USD (učešće od 8,2%), proizvodnja nepomenutih mašina i opreme 186,5 mil.USD (učešće od 7,6%), proizvodnja osnovnih metala 156,7 mil. USD (učešće od 6,4%) i proizvodnja električne opreme 151,9 mil. USD (učešće od 6,2%).

Izvoz prerađivačke industrije je u prva tri kvartala ostvario rast od 9,8% i bio je veći u svim oblastima osim izvoza prehrambenih proizvoda i izvoza osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata, kod kojih je došlo do neznatnih padova (0,5% i 0,6% redom).

Izvoz prehrambenih proizvoda beleži slabe rezultate gotovo svakoga meseca od početka godine. Registrovan je kumulativni pad od 0,5%, kao i pad učešća u ukupnom izvozu na 9,5% (sa 10,4% koliko je iznosio u istom periodu 2017. godine). Vrednost ostvarenog izvoza je oko 1,1 milijardi evra. Loši rezultati su posledica smanjenog izvoza ulja i masti, mlinskih proizvoda i šećera (padovi su 12,4%, 7,6% i 59% redom).

Izvoz motornih vozila i prikolica, beleži kumulativni rast od 5%, u odnosu na period januar septembar 2017. Ovo je oblast sa pojedinačno najvećom vrednošću izvoza (1,6 milijardi evra) i najvećim učešćem u ukupnom izvozu, od 13,1%. Osim ove oblasti, veoma dobri rezultati su zabeleženi u izvozu osnovnih metala (rast od 20,5%), proizvoda od gume i plastike (rast od 13,8%), električne opreme (rast od 3,1%) i hemikalija i hemijskih proizvoda (rast od 13,9%).

Najvažniji spoljnotrgovinski partneri Srbije u 2018. godini

Najvažniji spoljnotrgovinski partneri u mesecu oktobru, u izvozu su: Italija 207,0 mil. USD (pad od 1,2% u odnosu na isti period prethodne godine), Nemačka 198,8 mil. USD (rast od 7,2%), Bosna i Hercegovina 128,9 mil.USD (rast od 1,3%), Rumunija 118,5 mil. USD (rast od 65,9%) i Republika Makedonija 84,6 mil.USD (rast od 53,0%). U uvozu, najvažniji spoljnotrgovinski partneri su: Nemačka 312,1 mil.USD (rast od 14,3% u odnosu na isti period prethodne godine), Italija 228,5 mil.USD (rast od 12,9%), Kina 214,8 mil. USD (rast od 26,4%), Ruska Federacija 159,3 mil.USD (rast od 24,1%) i Irak 144,4 mil. USD (rast od 149,2%).

Prema svim dostupnim podacima opšti zaključak je da imamo sve veći rast uvoza i veći uvoz od izvoza što dovodi do povećanja tzv. spoljnotrgovinskog deficita. Još jedna činjenica je da kreatore ekonomske politike ne zanima zaključak da je Srbija uvozno zavisna ekonomija, što predstavlja jednu od osnovnih karakteristika kolonija. Ako kreatori ekonomske politike gotovo svakondnevno govore o rastu BDP-a, kako misle da povećaju izvoz ili obratno? Izgleda da moramo da se pomirimo sa tim da dok ne promenimo kreatore ekonomske politike nametnute od strane EU i SAD-a, uzalud ćemo postavljati pitanja i davati konstatacije. Okupatori Srbije neće dozvoliti da imamo veći proizvodni kapacitet, da krenemo putem reindustijalizacije, jer im u potpunosti odgovara da srpska privreda bude slaba i da nema svoje proizvode (brendove).

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *