Danijela Ružičić | Blog – ekonomske teme

Ekonomska politika, analize, mišljenja i stavovi

Neoliberalizam uništava suverenost države

Neoliberalizam je, pre svega politički model ekonomije koji akcenat stavlja na kontrolu i prenos svih ekonomskih faktora iz javnog na privatni sektor. Neoliberalizam pored osnovnih principa neoklasične ekonomije, sugeriše da vlade moraju ograničiti domaće subvencije, izvršiti reforme poreskih zakona kako bi povećale poresku osnovicu, smanjile deficit, ograničile protekcionizam i otvorile tržišta za trgovinu. Neoliberalna mantra takođe pokušava da ukine fiksne devizne kurseve, vrati deregulaciju, dozvoli privatnu imovinu i privatizuje sva preduzeća koja vodi država.

Šta podrazumeva neoliberalizam?

Neoliberalizam podržava fiskalnu štednju, deregulaciju, slobodnu trgovinu, privatizaciju i znatno smanjenu državnu potrošnju. Neoliberаlizam se često povezuje sa politikom koja propisuje minimalnu količinu uplitanja vlade u ekonomska pitanja pojedinaca i društva. Obično ga karakteriše uverenje da će kontinuirani ekonomski rast dovesti do ljudskog napretka, njegovog poverenja u slobodna tržišta i naglašavanja ograničenog uplitanja države.

Ovo predstavlja nezaustljiv proces, koji primenom svojih mehanizama dovodi do toga da siromašni velikom brzinom postaju još siromašniji. Neoliberalizam nije realan proces, već posledica ekonomske globalizacije.

Džozef Stiglic, koji je bio i potpredsednik Svetske banke, napomenuo je u jednoj od poseta Beogradu da se moramo suprotstaviti da nam ekonomske ubice, MMF i Svetska banka budu kreatori ekonomske politike. MMF i Svetska banka će uvek biti u funkciji krupnog kapitala, korporacija i ostvarenja većeg profita u nerazvijenim zemljama, a ne strani domaćih privrednih subjekata i opšteg interesa društva.

Do današnjeg dana niko se nije usprotivio, već po dolasku na vlast iznova je potpisivao novi aranžman sa MMF-om.

Neoliberalizam: kratka istorija


Pojam neoliberalizam koristili su različiti naučnici, kritičari i analitičari, uglavnom koji se odnose na uzdizanje ideja iz 19. veka u vezi sa ekonomskim liberalizmom koji su počeli 1970-ih i 1980-ih.

Ovi ideali zagovaraju ekstenzivnu ekonomsku liberalizaciju i politike koje proširuju prava i sposobnosti privatnog sektora u odnosu na javni sektor, posebno zatvaranje državne i vladine vlasti nad ekonomijom.

Tačno značenje i upotreba izraza promenili su se tokom vremena. U najranijem smislu, neoliberalizam se pozvao na ekonomsku filozofiju koja je bila popularna među evropskim liberalnim naučnicima iz 30-tih godina prošlog veka, svojevrsni srednji put između klasičnog liberalizma i socijalističkog planiranja. Upotreba i popularnost termina “neoliberal” stalno je opadala, posebno šezdesetih godina. Neoliberalizam je ponovo stekao popularnost osamdesetih godina prošlog veka, vezan za čileanske ekonomske reforme koje je izdao Augusto Pinočhet. Za to vreme, termin je dobio negativno nagnutu konotaciju i primarno su ga koristili kritičari tržišne reforme.

Neoliberalizam u modernom svetu


Popularnost i podrška neoliberalizma je podeljena. Ovaj pristup je najpoznatiji bio povezan sa različitim ekonomskim politikama koje je u Ujedinjenom Kraljevstvu uvela Margaret Tačer, a u Sjedinjenim Državama Ronald Regan.

Koncept neoliberalizma dobio je mnogo kritika sa obe strane političkog spektra. Fokus na ekonomsku efikasnost može, kažu kritičari, da ometa druge faktore. Neki kritičari takođe kažu da je uspon neoliberalizma omogućio nastanak anti-korporativističkog pokreta, koji kaže da uticaj korporacija ide protiv poboljšanja društva i demokratije.

Kritika neoliberalizma

Tu je i politička opozicija i kritika neoliberalizma. Prvo, koncept globalizacije se doživljava kao negativan jer može uništiti suverene nacije koje imaju pravo na samoopredeljenje. Drugo, ovi kritičari kažu da zamena privatnih korporacija u državnom vlasništvu može smanjiti efikasnost. Kritičari takođe kažu da dok neoliberalizam može da poveća produktivnost, on možda neće biti održiv zbog ograničenog geografskog prostora na svetu. Osim toga, oni koji se protive neoliberalizmu dodaju da je antidemokratski, može dovesti do eksploatacije i društvene nepravde i može uticati na povećanje siromaštva.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *