Danijela Ružičić | Blog – ekonomske teme

Ekonomska politika, analize, mišljenja i stavovi

Strane direktne investicije

STRANE DIREKTNE INVESTICIJE I RAZARANJE SRPSKE PRIVREDE

Strane direktne investicije zaslužuju posebnu pažnju, imajući u vidu da se gotovo svakodnevno iz raznih političkih govora predstavljaju kao jedini model razvoja privrede, što nije istina. Drugo, strane direktne investicije ili na engleskom, foreign direct investment (FDI) ne mogu predstavljati osnovu razvoja srpske privrede. Za samo 3 godine iz budžeta Republike Srbije potrošeno je nešto više od 158 milona evra za 20,000 radnih mesta. U jednom od sledećih tekstova, biće objavljena detaljna analiza.
Za sve čitaoce, ovde mogu pročitati jedan od mojih najčitanijih tekstova iz ove problematike, pod nazivom ”Subvencije stranim investitorima – ko zapravo investira u Srbiju? Oni u Srbiju ili Srbija u njih?”

Strane direktne investicije ne smeju biti osnova razvoja srpske ekonomije. One mogu biti samo jedan deo domaće ekonomije. Decenijama unazad slušamo kako je Srbija odlično mesto za život i sjajno mesto za strane investicije. Svi političari nas kontantno ubeđuju da je to jedini i najefikasniji način za razvoj srpske privrede. Nažalost, još uvek ima onih koji u to veruju, jer im se takve vesti plasiraju gotovo svakodnevno putem režimskim medija i raznih ispostava. Niko od njih do današnjeg dana nije rekao da su strane direktne investicije oblik dominacije u kolonijama. Takav oblik domanacije je upravo viđen samo kao oblik eksploatacije sa naglaskom na ekonomske varijable.

Drugim rečima, strane direktne investicije u Srbiji ne mogu dati veliki doprinos ekonomskom rastu i razvoju. Nije sporno da je potrebno da postoji određeni ekonomski trend da se postigne održiv protok zdravih stranih direktnih investicija ali isključivo uz uslov maksimizacije očekivanih koristi u skladu sa nacionalnim interesima, posebno kada je životni standard građana u prvom planu.

Međutim, kada smo mi kao siromašnja zemlja u pitanju, ona je opustošena i opljačkana pod parolom stranih direktnih investicija. Priliv stranog kapitala danas podrazumeva ”formiranje trajnog interesa” od strane investitora koji sa sobom podrazumeva i značajan deo kontrolne moći u državi domaćina gde iza priliva stranih investicija stoje multinacionalne kompanije koje imaju za cilj da eksploatišu siromašne zemlje i njihovu radnu snagu. Četo se zbog multinacionalnih kompanija i vrše izmene Zakona i podzakonskih akata. Strane direktne investicije u ekonomiji ne predstavljaju pokazatelj ekonomskog rasta.

Srbija je u poslednjih nekoliko godina uložila previše budžetskih sredstava u privlačenje stranih direktnih investicija, dok sa druge strane, nije povećan životni standard građana koji predstavlja osnovni pokazatelj ekonomskog rasta. Takođe, nisu ni preduzete mere koje bi izjednačile status i mogućnosti stranih i domaćih investitora niti se u javnosti o tome govori.
Najveći problem je što u Srbiji nema nikakvih prednosti koji bi eventualno mogle više da utiču na ekonomski razvoj, jer gotovo je nemoguće pronaći ”investiciju” koja je zasnovana na transferu tehnologije, veština upravljanja, prenosu znanja, itd.

Kod velikog broja investicija u Srbiji postala je praksa da lokalne samouprave grade hale koje potom za beznačajne novčane iznose „daju u zakup” investitorima. U tim fabrikama rad je manuelan – na primer, ručno se vezuju kablovi za automobile i belu tehniku u snopove. To su proizvodni postupci koji su radno intenzivni, i u njima se angažuje veliki broj mahom nekvalifikovane ženske radne snage, sa platama koje su u nivou 200 evra neto mesečno. Takve „investicije”, s obzirom na to da je čak i hala u zakupu, mogu čim istekne ugovorna obaveza od pet godina da netragom nestanu iz Srbije i da se premeste u neku susednu zemlju – koja će im dati novu subvenciju od po 10.000 evra po radnom mestu, i tako ukrug.

Što je još gore, u pojedinim fabrikama kablovske industrije, po pisanju štampe, radnici imaju i problem oko slobode sindikalnog ogranizovanja, a uslovi rada su veoma teški i sve to se prikriva od javnosti.

Dakle, kakva je uloga stranih direktnih investicija u Srbiji i koji su osnovni ciljevi?

Pretpostavlja se da će se uskoro strana ulaganja u velikoj meri oslanjati na izvlačenje prirodnih resursa iz zemlje. Globalna ekonomija funkcioniše izvan granica, međunarodni sporazumi o slobodnoj trgovini regulišu tokove kapitala između država na način koji najviše odgovara svetskim kapitalistima u ulozi ‘’stranog investitora’’. Posmatrano sa ovog aspekta, možemo zaključiti da je kolonijalizam deo globalne ekonomije, a globalna ekonomija se oslanja na kolonijalizam kako bi se širila dalje.

Ekonomski kolonijalizam mora biti sprečen kako bi se ostvarilo pravedno društvo u ovoj zemlji.

Država domaćin kada potpiše ugovor sa stranim investitorom, odriče se dela svog suvereniteta. Smatra se da je ovo samo žrtva koja je neophodna za privlačenje stranih investicija. Kolonijalizam se danas često pominje u kontektstu imperijalizma.

Kolonijalizam simbolizuje samo prividnu zamenu imperijalizmu, budući da prvi ne uključuje samo gubitak nezavisnosti, već nastaje kada osvajač potvrdi superiornost nad osvojenom teritorijom. Pored toga, osvajač nameće svoju volju na stranoj teritoriji, bilo to ekonomski, politički, društveno ili na bilo koji drugi način. Pre 21. veka, veliki procenat stranih investicija napravljen je u cilju kolonijalne ekspanzije. Imperijalne sile su vršile svoju vojnu i političku vlast nad svojim kolonijama i kontrolisale Vlade tih zemalja i njihove zakone. Danas na delu imamo mešavinu diplomatije i sile koja se koristi u cilju zaštite stranih investicija imperijalnih sila u njihovim kolonijama ili protektoratima.

Međutim, tokom vremena većina kolonija i protektorata iz prošlosti stekla je nezavisnost i sada je nazvana kao ‘’zemlja u razvoju’’. Tako danas ‘’zemlje u razvoju’’, među kojima se nalazi i Srbija, žele da privuku investicije iz razvijenih zemalja, a strani investitori investiraju u ”zemlje u razvoju”.

Pre nego što strani investitor dođe u zemlju i počne sa poslovanjem, potpisuju se sporazumi koji su uglavnom tajni i javnost nije upućena u njihov sadržaj. Tu se radi o tome da strani investitori sve više koriste arbitražne klauzule u investicionim sporazumima kako bi time osporili nacionalne zakone, propise i sl. Svi ti ugovori i jesu tajni zbog toga što su u realnosti veoma štetni za domaću privredu.

Svi budući tekstovi na ovom sajtu iz ove problematike, imaće za cilj da pokažu da su strani investitori, ili bar velika većina, novo lice kolonijalizma koje imaju karakteristike kolonijalne vladavine koje su potpisane u ugovorima. Taktike su različite, ali je namera i dalje ista – strane investicije su oblik eksploatacije.

error: Zabranjeno kopiranje!